Принцип поларизатора

Поларизатор је 1938. године изумио Едвин Х. Ланд из компаније Полароид из Сједињених Држава. То је оптички елемент који претвара природно светло које се генерално не поларизује у поларизовано светло.

Комада. Сви течни кристални панели имају две поларизацијске плоче, од којих је један поларизатор, а други је анализатор. Поларизатор делује као оптички прекидач, а дисплеј са течним кристалима мора да се ослони на поларизовано светло које треба снимити.

Модул позадинског осветљења је одговоран за обезбеђивање најосновнијег извора светлости за приказивање течног кристала, али правац излаза је недоследан и радијални. Ако таква светлост пролази кроз окретање молекула течног кристала, можда ћемо видјети бијелу слику на екрану. , или шарени блок боје.

Доњи поларизатор преузима рад нормализације смера светлости на слој течног кристала. Молекули течног кристала су изврнути под контролом ТФТ-а, а светлост истог правца је контролисана да буде светла, тако да се светлина светла до задње јединице пиксела мења. Сама течност кристала нема боју, па се филтер боја користи за производњу различитих боја.

Оригинални правац униформног светла постао је неконзистентан након окретања слоја течног кристала, тако да ако се дифузно светло није поново формирало, светло које се види од течног кристала се још увек види испред екрана. Није рефлектовано, тако да се распрострањено светло мора регулирати овде, користећи једну и следећу

Поларизацијски правац поларизатора је ортогоналан за оптичку осу која је укривљена од течног кристала. Светлост различитих углова пролази кроз светлину горњег поларизатора, тако да на екрану можемо видети алтернативно светло и тамну слику, јер је одбачено светло после светлости боја у филтеру боје, можемо видети слику која је потребна у предњи део екрана.